𝐖𝐚𝐭𝐜𝐡 Powder 𝐖𝐚𝐭𝐜𝐡 𝐌𝐨𝐯𝐢𝐞𝐬 𝐎𝐧𝐥𝐢𝐧𝐞 𝐅𝐫𝐞𝐞

𝐖𝐚𝐭𝐜𝐡 Powder 𝐖𝐚𝐭𝐜𝐡 𝐌𝐨𝐯𝐢𝐞𝐬 𝐎𝐧𝐥𝐢𝐧𝐞 𝐅𝐫𝐞𝐞


Idemo ljudi, hajde! Dolazite ovamo! Pomozite mi. Idemo! Ana se nije izvukla. Sve smo pokušali, ali ovo
je bilo previše za nju. A beba? Odmah mogu reći da dete
može imati nekih oštećenja. Za početak smo utvrdili da
nema ni malo pigmenta. On je kompletan Albinos.
To je strogo genetski. To je bleda koža? I blede oči. Veoma
osetljive su na sunce. Hoću da ga vidim! Moraš da shvatiš da nerođeno
dete doživljava sve što i njegova majka pri porođaju. Vodite me do njega!
Pokažite mi. Uradićemo sve što
možemo za njega, Greg. Šta mu sad radite?
-Merimo moždane talase. Ne moraš to sad da radiš. To nije moj sin. Nije moj sin. Hajde, Greg. Idemo.. Nije moj sin.. -Idemo. Ne znam tačno, šerife. Džesi. -Dag. Hvala što si došla. Još uvek si šerif okruga
Viton? -Kao što vidiš. Izvini što sam ti
upropastio nedelju. Neko je morao, bolje što si ti. Dag, opet sam ga čuo.
Pomera se dole. Reci mi da nisi pokušao
da razgovaraš s njim. Naravno da nisam. -Dobro. Imamo dečaka, zar ne? Samo nagađam. Matori je sinoć umro.
Mavis ga je jutros našao. Mislimo da mu je klinac unuk. Pa gde je on? Neće da izađe iz podruma.
Nije prijavio dedinu smrt. Već znamo da je umro
prirodnom smrću. Dag, šta ću onda ja ovde?
-Komšije kažu da je zaostao. Drugi kažu da je
fizički deformisan, možda hendikepiran. Ne znam. Nisam mogao da se setim
kog drugog da pozovem. Jako je uplašen. Mislio sam
da ti siđeš i nagovoriš ga da izađe, da ne moramo
da ga izvlačimo silom. Džesi, komšije pričaju kao
da je on neka nakaza. Nisam video da ga je
ijedan dobro pogledao. Dag, šta pokušavaš
da mi kažeš? Da su ga stari možda držali
dole kao neku porodičnu tajnu. Ne znam. Dečko? Doveo sam nekog ko će
razgovarati s tobom. Zdravo? Hej, ja sam Džesi. Je li ti ovde dobro? Gde si? Ako se bojiš, ne treba. Ne sa mnom. Ne bojim se. Kako se zoveš? Puder. Je li ti to ime ili nadimak? Išao je po kafu pa je pao.. Onda je umro. Pokušao sam da mu pomognem. Pokušao sam, on je.. -Znamo. Sinko, rekao sam ti.
Nisi ni u kakvoj nevolji. Hajde. Samo želim
da te vidim. -Zašto? Niko te neće povrediti. U redu je. Daj mi ruku. Kako ti je pravo ime, sinko? Džeremi Rid. Ovde si čitavu noć, Džeremi? Mora da umireš od gladi. Možeš li da nam doneseš
nešto za jelo? Bilo šta. Šerife? Biće nam dobro. Odmah se vraćam. Zašto nisi nikom rekao
kad si video da je mrtav? Zašto nisi pozvao policiju? Deka je rekao da će doći dan, kad će on umreti, kao što je baka umrla, a onda će doći ljudi… i videti me, i pokušati da me odvedu. Idi tamo. Osluškuj ali
ne silazi. -Razumem. Lusi, Dag ovde. -Da, recite? Još smo u kući Ridovih. Imamo
nešto što niko neće poverovati. Uglavnom ovde živiš? Veći deo posla obavim
dok sunce ne odskoči. Onda mi ni naočare
za sunce ne pomažu. Znaš li da sad prave kontaktna
sočiva koja štite oči svo vreme? Čitao sam o tome. Baka je
rekla da su suviše skupa. Kad si poslednji
put išao u školu? Nikad nisam išao u školu.
Čitao sam o njoj. Ali, kažeš da si pročitao
sve ove knjige? I ovu si pročitao? Znam mladiće koji su išli u
koledž a da nisu mogli da se izbore s ovom knjigom. Izaberi stranu. 216. “Gde je naša poslednja luka,
kad prestanemo da tugujemo? “Gde idu oni koji više
nisu umorni?” “Gde su skriveni naši
očevi osnivači?.. “I majke koje su umrle
rađajući svoju decu..” “Tajna leži u njihovim
grobovima, nikad je nećemo spoznati.” Znaš celu knjigu napamet? Sve ih znam. Raščisti sve. Razlaz, narode. Svi u kola. U redu je. Ne moraš da se bojiš. Ti se bojiš. Bojiš se za mene. Uđi Džeremi. Jesi li ikad video toliko
gromobrana na jednoj kući? Upravo sam se čuo s veštakom.
Kaže da je stara umrla prirodnom smrću ali je imala
opekotine kao od struje. Onaj matori je čitavu
noć ležao mrtav. Lekari kažu da su na njemu
videli opekotine na grudima. Hoćeš da kažeš da misliš da je
mladić ubio matorog strujom. Da je on neki dr Frankenštajn? Samo kažem da on
nije samo albino, Dag. Od njega se ježim. Mislio sam da ne postoji čovek
koji je suviše beo za tebe, Harli. Ne daj da te pređu. Pokušavaju
da zeznu jedan drugog. Kad ih upoznaš videćeš da su
uplašeni i usamljeni kao i drugi. Šta je ovo, dođavola? Arone, treba da ga vidiš
da bi me razumeo. Shvatio bi šta
hoću da ti kažem. Nikad nisam
videla tako nešto. Baš to hoću da kažem. Zbog
načina na koji je živeo. Čini se da ne zna čemu
služe razne stvari. Sve uzima zdravo za gotovo.
Otvoren je za nove ideje. Nikad nije bio tome izložen. Nekad se ponaša kao strašno
zreo ali inače je kao dete. Zašto tako izgledaš? Izgledaš kao neki
vampir iz svemira. Jesu li te izbacili iz
odeljenja za rak? Imaš neku bolest? Nemoj da me gledaš. Jesi li čuo šta sam rekao? Ne sviđaju mi se tvoje oči. Šta svaki novi momak mora
da uradi kad stigne ovde? Ono delo. Ti si nov, ovo ti je
prvi dan, prvi obrok. Moraš da nosiš ovu kašičicu. Hoćeš da nosiš svoju kašičicu? Imaš dve mogućnosti. Ili ćeš
je nositi na kraju nosa. Pokaži mu, Mič. Ili je nosi tako ili će ti
biti nabijena u dupe. Izaberi sam. Šta to radiš? Tata.. Jesi li video Stivena? Ostao je 3 sata. To joj je pomoglo više od
onih prokletih analgetika. Imala je bolove čitav
dan dok on nije došao. To joj je on doneo. Šta je bilo na farmi Ridovih?
-Tu sam, anđele. Pominju nekog zaostalog dečka
koji je sad u državnoj instituciji. Gde si to čula, dođavola? Sigurno ne treba da ti
kažem šta mislim o tome. To bih više voleo. Tamo nam sigurno ne treba
još jedan mentalno defektan pored sveg onog drugog šljama. Ne znam šta je on ali
zaostao sigurno nije. Sem nedostatka dlaka na telu,
što baš i nije toliko neobično, on je jedan zdrav mladić.
Pored onog posla na farmi rekao bih da je u
odličnoj kondiciji. Hoće li njegova sočiva
stići do kraja nedelje? Zvaće ga plavooki
kad bude bio vašar. Doći ćete, zar ne? Videćeš nas nekoliko. Hvala što si došao.
-Bilo mi je zadovoljstvo. Doviđenja, g.Džeremi Rid. Džeremi, slušaj. Želim
da razmisliš o nečemu. Da li je pohađao srednju
školu u Vitonu? Ne bi bio intelektualno
u zaostatku a poznajem većinu nastavnika pa.. Ako želiš da ideš u školu
u toku sledeće nedelje mogu to da sredim. Hoće li moja sočiva biti
spremna do ponedeljka? Molekul. Kad ubrzamo putanju
molekula dobijemo energiju. Pošto smo svi mi u osnovi
samo masa molekula, šta naš mozak šalje
drugim delovima tela? Lindzi? Impulse. -Da.
Električne impulse. Džeremi, okreni glavu
i pogledaj Lindzi. Da, divno. Vrlo dobro. Upravo ste preneli elektricitet. Vaš mozak je preneo električni
impuls mišićima vašeg vrata, i šta vam je okrenulo glavu? Šta su vaši mišiću upotrebili
da okrenu tvoju glavu? Energiju, energiju koja se
uvek prenosi, transformiše i nikad ne prestaje. Ovo su Jakobove lestvice,
naučna igračka. Pokazuje nam kako
elektricitet putuje. Spustiću roletne. Gledajte. Prekinite. Pogledajte samo.
Veličanstveno, zar ne? Ko može da mi kaže zašto
elektricitet putuje? Iz dosade? To ti je dobro. Ne, zbog potencijala. Jedna strana je pozitivna
a druga negativna. To je jedini potencijal koji je
elektricitetu potreban da putuje. Zar to nije dobro? Onda putuje, stalno se kreće.
Kakvo je tvoje iskustvo sa elektricitetom? Jesi li ikad
protrljao nogu o tepih i približio je nečemu?
Šta se dešava? Statički elektricitet? -Tačno. Gde on odlazi kad dodirneš
nekoga? Izlazi. Elektricitet kao i energija
samo kruži, ne završava se. Je li ti dobro? G.Ripli? Jesi li dobro? Napolju su njih petoro
iz lokalnih vesti, i Džimi iz novina.
-Reci im da idu kući. Dag, neće da idu ako neko ne
izađe i razgovara s njima. Reci im da niko nije umro, nema
seks skandala, to će ih otkačiti. Dođavola, Dag, onda
ću zvučati kao idiot. Snađi se. Ne možete to da uradite.
Treba mi odobrenje. Nikog ne smem da pustim
unutra. -Zdravo, doktore. Dag, reci Dvejnu da mogu
da posetim klinca. Hvala. Upravo sam razgovarao sa
20-oro klinaca, čuo sam 20 različitih priča. -Tačno. Da
nisam video rođenim očima rekao bih da je nemoguće.
To je bio model. Podigao ga je sa mesta. -Šta? Klinac nema nijednu ogrebotinu.
Srce mu bije malo ubrzano ali nema znakova električnog
šoka o kome ti govoriš. Tačno. A na grudima ima
rupu veličine lopte za kuglanje. Nešto se tu dogodilo, kažem
vam. Nešto se dogodilo. Uz sve što znamo o nauci i
građi ljudskog tela to što se desilo u učionici je
bilo nemoguće. Klinac je privukao elektricitet
sa daljine od 10 metara. Nije samo iz Jakobove lestvice,
kao da je dolazio iz čitave zgrade. Znaš zašto on nema
nijednu dlačicu? -Zašto? Zato što je on elektrolit. One i ne mogu da
rastu na njemu. Doktore? -Izvinite me. Progutajte to. -Hoću. Niko ga nije video
kako napušta sobu. I odeća mu je nestala.
-Nađite ga. Nije mogao daleko da ode. Lusi, javi se. Betsi, hodi ovamo. Pazi, grize. -Neće. Raniji napadi su ga
učinili prilično opasnim. Ne mogu da verujem da si
predamnom. Jesi li dobro? NIsam hteo nikog da uplašim. Bilo mi je malo neprijatno.
-Neprijatno? Šališ se, zar ne? Moja baka je govorila da
imamo električnu ličnost. To je bio pravi lajt-šou. Pričaće
o tome unucima i praunucima. Sa drugaricom sam se kladila
da imaš sivoplave oči. Ona kaže da su plavo-zelene. Izgleda da je ona u pravu. U stvari.. Obe ste pogrešile. Izvini. -U redu je. Samo si me iznenadio. Gledaju te kao da
imaš dve glave. Jesi li ikada slušala
ljude izbliza? Toliko blizu da možeš
da im čuješ misli, uspomene. Jesi li ih čula da misle o mestima
o kojima i ne znaju da misle? Hoćeš da kažeš da ti to možeš? Siguran si da ti je dobro? Znaš li kako da
stignem do autoputa? Da, idi prugom. Kad stigneš
do crvenog vodotornja pređi je pa ćeš ga videti.
Stvarno si dobro? Dobro sam. Bolje požuri. Čula sam, ako uhvate momke
iz Ustanove dobiju samicu. Hej? Dalje od električnih
vodova, u redu? Ćao. Da ne znam da nije tako, rekao
bih da si pošao ka autoputu. Ja sam poznat kao
zao čovek, dečko. A ti me činiš još opasnijim. Veruj mi sinko, ne daj
Bože da pobesnim. Bojite se. Ja vas ne razbešnjavam
već vas plašim. Šta reče? Rekao sam da me se bojite. Dankane, vrati se u kola. Mogu ja to da sredim. Dobro mi je. -Vidim.
-Onda me pustite kući. Ne želim da se
vratim u tu bolnicu. Pozvaću lekara, ako odobri
vratiću te u “Central”. “Central” nije moj dom. Pokušavam da ti kažem što
finije mogu da ili pođeš mirno samnom ili ćemo
imati problem. Hoćeš da mu stavim lisice? Lusi, ja sam. Uhvatili smo ga.
Vraćam se u kancelariju. Imaš problema sa bolnicama
uopšte? -Ne volim ih. I ja spadam među te. Najgori dan koji pamtim
je bio u bolnici. Koji je to bio dan? Dan kad sam se rodio. Hajde da razjasnimo to. Rekao
si da ti nikad ranije nisu testirali inteligenciju, zar ne? Baka te je podučavala. Je li
ikad pomenula nešto o tome? Govorila je da brzo učim.
-Da. Bez sumnje je tako. Džeremi Rid, ovo je Aron Stipler
iz Ministarstva prosvete. Džeremi.. Ovi muškarci i žene su došli
jer smo dobili rezultate tvoje dijagnoze, sa
nekoliko iznenađenja. Sedi, molim te. Gđica Kredvel kaže da si
ti jedinstven mladić. Takođe je rekla da svet
poznaješ samo kroz čitanje i svoga dedu u babu.
Je li to tačno? A radio, TV? Sigurno si
nekad gledao televizor. Verovatno nije mogao. Jesu li ti branili da
gledaš TV, Džeremi? Nikad nisam mogao
da gledam televiziju. Hoćeš da kažeš da
ti nisu dozvolili? Verovatno je stvarao. Ne, kažem da nikad nisam
mogao da gledam televiziju. Izvini. Ja sam kriv. Pokušavao
sam da ih navedem da shvate. Doktor ti još nije rekao da tvoj
test pokazuje da si genije. Molim te, tvoj rezultat
je prevazišao merila. Nemamo klasifikaciju za tvoju
inteligenciju, toliko je visoka. Svi tvoji testovi pokazuju da
imaš najnapredniji intelekt u istoriji čovečanstva. Razumeš šta govorim? Da mislite da sam tako
napredan da li biste me pitali da li razumem? Džeremi, ovi ljudi imaju
mogućnost da ti pomognu. Mogu li da me pošalju kući? Mogu li da me vrate? Ne, ne mogu. Žao mi je. Farma je u probatu.
Znaš li šta to znači? Probat, probatski sud.
“Exempli gratia”, dokazivanje da je testament
važeći. To takođe može da znači službeno overavanje
testamenta koji je važeći. Tačno. Čini se da je njen vlasnik
uglavnom banka. Žao mi je. Da se vratimo na stvar. Imam još
nekoliko pitanja za tebe, Džeremi. Niste vi došli da mi
postavljate pitanja. Došli ste da otkrijete
kako sam varao, to vam je jedino razumno.
Tako možete da poverujete. Meni nije potrebno da
mi verujete, dr Stipler. Ne zanimaju me vaši testovi,
vi niti bilo ko od ostalih ovde. Zanima me da odem kući. Šta se ovde dešava, dođavola? Kao što već znate, ja
nisam kao drugi ljudi. Šta će ta stvar ovde? Džesi mi je rekla da nisi
želeo da dođeš ovde. Želim samo da idem kući. Džesi se toliko trudi
da ti pomogne. Ako si tako pametan kao što kažu,
znaš da ti je ona jedini prijatelj. Približava se oluja. Pašće uskoro. Kad se približi oluja
to osećam iznutra. A kad sevne munja, osetim
kako želi da dođe k meni. Baka je govorila da je to Bog. Da je ta bela svetlost Bog. Verujete li u Boga, šerife? Je li mi Bog uzeo majku? Uzeo ti majku? To su
ti pričali baba i deda? Sećam se toga. Zdravo Džone. Mič. Zašto si otišao ovako daleko? A vi? Treba da se kupaš na jezeru
golišav sa ostalim pederima. Bojiš se da ćeš dobiti malo
boje na toj beloj zadnjici? Bolje idi. Džoni, prekini. Šta to radiš? -Mogao
bih sad da te ubijem. Evo sad. Jedna nakaza manje na
ovom nakaznom svetu. Ma daj, mogla bi da opali. Idi i popuši svom starom! Šta kažeš? Hoćeš da nam pokažeš
još neki tvoj trik? Hajde, Džone. Pogledaj. Dobar lovac uvek cilja da ubije.
Dobar lovac cilja u srce. Ovo je dobar pogodak. Savršen pogodak. Pogodak
pravo u srce, vidite? Sad samo živci trzaju. Patnja je
minimalna kad znaš šta radiš. Šta ti radiš ovde? Slušaj me. Nisi ništa video, čuješ? Povuci se, dečko. Dalje od nje. Još nije mrtva,
glupane. -Šta je tebi? Skloni ovog morona
pre nego što ga šutne. Šta to radiš? Pusti ga. Uradi nešto. Naterajte ga da prestane! Pusti ga. Pusti ga odmah. Spusti pušku, Džone. Uradi to! Dalje, momci. Logor sam ostavio manje od
sat vremena. Kad sam se vratio mog zamenika su nosili niz
planinu ka ambulantnim kolima. Momci kažu da si ga nekako
napao, neka vrsta udara, je li tako? -Nije. Šta se onda desilo? Zašto
nećeš nikom da kažeš? Pustio sam ga da vidi. Otvorio sam ga i
pustio ga da vidi. Nije mogao da shvati šta
radi pa sam mu pomogao. ŠERIFE, JESTE LI TAMO? Bolje da budeš iskren
prema meni. VAŠA ŽENA, MAKSIN
JE UPRAVO ZVALA. Polazim. Hoću da dobro razmisliš i
kažeš mi šta se desilo? Hvala, Džes. Džeremi, molim te.
-Hoću da idem kući. Da li to shvatate?
Hoću da idem kući. Slušaj, šta god da se tamo
desilo, šta god da si video.. Video sam da mi se
ne sviđa to što radite. Bilo ko od vas. -Džeremi. -Ne! Pretvaraš se da si mi prijateljica
kao što se pretvaraš u svemu. Prijatelj te ne zatvara. Prijatelj te ne odvodi
iz tvoje kuće, i kaže da je to za tvoje dobro! Šta mislite, koliko ću dopustiti
da me još držite ovde? Dobro joj je. Bila sam
nervozna kad nisam mogla da te nađem
pa sam pozvala lekara. Harli je upravo primljen u bolnicu.
Pozovi i vidi kako mu je. Ovo je kao da ti srce
cepaju svaki dan. Dag, nema objašnjenja zašto
ti je žena još uvek živa. Ne znam doktore.
-Vidi koliko se ti mučiš. Možda se zato drži
najgoreg bola u životu. Bilo bi mnogo lakše da je
prebacimo u bolnicu. Želi da bude ovde, Dvejn. Rekla
mi je kad je mogla da govori. Drži se za život
a ne znam zašto. I nećeš znati. Dag, ona više ne
može da komunicira. Ne možeš da joj uđeš u glavu.
Da možeš verovatno bi ti rekla. Pusti me da odem. Kuc-kuc. Mogu li da uđem? Ti si mi nešto uradio. Nisam shvatio dok ljudi nisu
počeli da me posmatraju kao da sam lud i da mi govore da
se ne ponašam kao mladić. Ti si me prodrmao ili samog
sebe kad sam te dodirnuo, ali se osećam kao da
mi je ponovo 18. Imam više ideja,
više koncentracije, i bolji seks nego u
zadnjih 10 godina. Veruješ mi? Zašto ne bi? Znaš da
razlikuješ glupost. Kad kažem da sam došao samo
da pričamo znaš da tako mislim. Jesi li čitao Ajnštajna? Mislim da bi ti se dopao. Rekao je da veruje u život
posle smrti. Da nikad ne možeš da prestaneš da postojiš, da
ta transformacija traje večno. Rekao je da kad bismo stigli
do tačke da možemo da koristimo čitav svoj mozak
bili bismo čista energija. Ne bi nam trebala tela. Šta bi rekao na mogućnost da
zato što ti se nešto desilo, nešto što nije moguće i ne
treba, da si ti najbliži tom nivou energije nego što
je ičije telo ikad bilo? Rekao bih, pa šta? Pa šta? Džeremi, tvoj dosadašnji život je
bio na farmi i 12 jutara zemlje. Ne možeš da živiš
u knjigama. Mislim da otkrivaš da je beda
o kojoj si čitao stvarna. Tragedija je stvarna. Iz
priča si zaključio da nije? Ubijanje onog jelena, misliš da
je to tamna strana čoveka? Ubijanje iz zadovoljstva? Žao mi je, stvarno mi je žao
ali još nisi ni počeo da uviđaš šta mi radimo. Zaboga, mi se koprcamo u
vrlo mračnom dobu, trudeći se da se međusobno ne
poubijamo. Zato me boli kad kažeš “pa šta” jer ti si
drugačiji. Imaš um koji će se kod nas razviti, možda,
za nekoliko hiljada godina. Ti si možda čovek budućnosti,
baš sad predamnom. Ne znam. Ne želim da te
povredim, Džeremi. Želim da ti budem prijatelj. Želim da razgovaram s tobom.. Jesi li nekad imao prijatelja? Ne treba mi prijatelj. Stvarno? A mislio sam da si genije. Znaš da je tačno to što govorim. Nemoj mi reći da se nikad
nisi rukovao s nekim? Kako si? Sad smo se formalno upoznali. Želiš još? Baka me dodirivala. Posle
nekog vremena se jako plašila. Da te dodirne? Džeremi, u redu je. Uvek će biti. U redu je. Dag. Malo si spremao kuću? Šta radiš ovde, Dag? Neki zamenici su mi rekli da je
Harli izbacio svo oružje iz kuće. Da se ispisao iz “Strelca” u Bjutu,
gde pobeđuje svake godine. Ne mogu više da idem u lov, Dag. Je li to neki zločin? Neću više da ih gledam.
-Nećeš ga nositi ni na poslu? Ako ga podigneš a ne možeš
da ga upotrebiš, to je opasno. Hoću da budeš
iskren prema meni. Znam da si se odšunjao u lov
sa dečacima što je poslednje što je trebalo da uradiš.
-Znam. Znam. Ubio sam tu lepu srnu
kod Malog jezera. Reći ću ti nešto, Dag. Ako
nekom kažeš ja odlazim iz grada. Onaj klinac.. Stavio je ruku na srnu
dok se još tresla. Onda je u isto vreme
dodirnuo mene. Nisam znao zašto dok srce
nije počelo da mi bije, ruke da drhte. Osećao sam
se povređenim i nasmrt uplašenim kako klizim
u prokletu tamu. To je nešto najgore
što sam ikad osetio, kao da sam mogao da osetim
kako ta životinja umire. Kao da sam ja bio ona. Ma daj, Harli.. -Dag, kunem se. Sad to ne mogu više da radim. Ne mogu da pogledam
životinju preko cevi, a da se ne setim toga.
Pokušao sam. Kažem ti da ta stvar
nije normalna. Uzeo je ono što je bilo u toj
prokletoj srni i stavio u mene. Izvini, sinko. Džesi je rekla da je u redu
ako možeš da pođeš samnom. Ne znam šta to radiš. Neću ni pokušati u
to da poverujem. Ako možeš, potrebna
mi je tvoja pomoć, Dag, da se nisi usudio da to
uradiš. Taj mladić ne treba da bude u ovoj kući.
-idi da spavaš, Maksin. Da znaš priče o njemu kao ja,
ne bi ga želeo u ovoj kući. Idi, Maksin. -Kažem ti, taj
mladić ne treba da bude ovde. Idi u krevet, Maksin. Zna da ste tu. Pričajte joj. Reci mi šta želiš da uradim? Ne može da ode, sve dok
zna da ćete prebroditi to. Kaže, obojica. Vi i Stiven. Stiven. Šta želiš da uradim? Šta da radim? Da mu se bacim u zagrljaj? Kaže da želi da se setite
snega kad je Stiven bio mlađi. Padao je sneg, svi ste
se igrali u njemu. Gađali ste se grudvama.
Onda je ona izgubila… Prsten. Izgubila si venčani prsten.
Pogledala si ruku i nije ga bilo. Tražio sam ga. I ja i Stiven. Celo popodne
smo kopali po snegu. Svakog dana bi dolazio iz
škole preko snega misleći da će ga pronaći. -Plakala je
jer ste je obojica toliko voleli. Svaki ga je toliko
naporno tražio. Sećam se toga. Stvarno. Srebrna kutija, srebrna
kutija na stolu. O ne, ne. On ga je našao u staroj kući,
kad je prekopavao baštu. Rekao je da je odmah znao šta
je to, da je vreme da dođe kući. Ona kaže da sad veruje u ćuda. I da i ti treba da veruješ. Misli da sam ja anđeo, koji je došao da
je povede kući. I da ponovo spoji tebe i Stivena. Da vas podseti koliko ste
još u srcu onog drugog. Sve ono u nama što ne volimo. On te voli više nego bilo kog
muškarca na celom svetu. Ona neće otići, neće napustiti
ovo mesto, ovu sobu, ovaj svet. Dok ti ne budeš znao
da još uvek imaš sina. Volela bi da oseti prsten
na svom prstu. Možeš da je čuješ. U redu je. Anđele, u redu je. Zbogom. Požuri. -Šta je?
-Odveo ga je gore. Šta je? -Odveo ga je
gore kod tvoje mame. Tata. Što im ne kažeš da
stanu i da te slikaju? Džeremi, jesi li dobro? Pitaju se da li
sam je ja ubio. Verovatno ih opet
gledaš iznutra. Kakvi su ljudi, iznutra? U većini ljudi je osećanje
izdvojenosti, od svega. I? A nisu. Oni su deo apsolutno
svega i svačega. -Svačega? Ja sam deo ovog drveta? Hoćeš da kažeš da sam ja
deo nekog italijanskog ribara ili nekog okeana za koji
nisam nikad čula? Tip koji očekuje smrtnu
kaznu, ja sam deo njega? Ne veruješ mi.
-Teško je to poverovati. Zato što imaš tu tačku… preko koje ne možeš da vidiš. Nju su imali i moj baka i deka.
Osećali su se isključenim iz svega. To bi videli da mogu…
da su povezani? I kako su uistinu lepi. Da nema potrebe za
skrivanjem i laganjem. Da je moguće razgovarati
s nekim bez laži. Bez sarkazma, pretvaranja,
preterivanja. I svih onih stvari koje ljudi
koriste da bi sakrili istinu. Ne znam nikog ko to radi. Ispruži ruku. Digni prste. Znači, čuješ me? Da. Osećaj je tako čudan. Bojiš se da će nas neko
videti da se držimo za ruke. Veruješ u mene. Ne veruješ da si dovoljno lepa. Osećaš se usamljenim..
tako usamljenim.. Ponekad poželiš da
pobegneš iz sebe. Tvoj otac… tvoj otac te davno povredio.. Tako si tužan.. to te tako rastužuje.. Mislio je da si ružan.. ponavljao je da nisi.. Tako mi je žao. -Da li i ti.. Da li i ti.. -Šta? Da li i ti misliš da sam ružan? Ne znam šta mislim
kad te pogledam. Ponekad pomislim da imaš
najdivnije lice koje sam ikad videla. Šta to radiš, zaboga? Lepo se provodiš s mojom
ćerkom? -Divno. Misliš da je to smešno? Smešan čovek. -Tata! Misliš da je to smešno,
dečko? -Prestani. Pitao sam te nešto, hoću
da mi odgovoriš. -Prestani. Misliš da si smešan?
-Nismo ništa radili. G.Kelovej? Pustite ga. Dik Kelovej, da si
ga odmah pustio. Mislio sam da tvoji dečaci
imaju pravila o druženju. Rekla sam, odmah. Neka to đubre bude
dalje od moje ćerke. Zaboga, znaš da se
ništa nije desilo. Je li to tvoje stručno
mišljenje? Drži tu stvar na uzici ili
ću srediti da se onaj tvoj zoološki vrt zatvori tako brzo
da će ti se zavrteti u glavi. Tako mi je žao. Puderu. Što ga ne slikaš? Skaj! Da li ti ovo liči na genija? Možda na pedera koji voli da viri. Baš si ga dobro osmotrio,
zar ne Sijalice? Hoćeš da vidiš kako
izgleda pravi muškarac? Ako misliš da možeš da mi
ga oduzmeš, nakazo, izvoli. Inače…ću zadržati šešir. Ako misliš da si dovoljno
muškarac da uzmeš šešir, daj sve od sebe. “Ako misliš da si dovoljno
muškarac da ga vratiš, daj sve od sebe, daso.” Šta si rekao? “Umlatiću te kao vola pre
nego što ti vratim ovaj šešir.” To ti je govorio
kad je bio pijan. Imao si 12 godina i
uzeo si šešir svog oca. Jedinu stvar koju je
tvoj pravi otac ostavio. Tvoj očuh, Džone… to ti je on govorio. “Ako misliš da si dovoljno
muškarac da ga vratiš, daj sve od sebe, daso.” Onda te prebio do
krvi kad si pokušao. Jebi se! Imao si tako duboke tragove
da te je bilo sramota da se svučeš za fizičko. Treba sad odmah da
te ubijem, čoveče. Treba da te prekoljem
i pljunem na tebe. Zamisli.. Ti voliš munje. Šta je bilo, nakazo? -Džoni,
pusti ga. Prestravljen je. Sranje, Mič. On je priredio
svoju predstavu, sad ćemo mi. To se zove belo. Pogledaj. Ćosav je kao beba. Treba mu boja. Zar
mu ne treba boja? Definitivno ti treba boja, ortak. Izvucite ga…hajde. Sad imaš boju.
-Dosta je bilo, Džone. Nisi baš borben,
je li nakazo? Stvarno misliš da možeš
da budeš kao mi? To misliš, nakazo? Šta, zaboga..? Jebote.. Šta se ovde događa? Šta..? Gospode! Srce je prestalo da mu kuca! Đubre! -Ne diraj ga čoveče. Hajde, drkadžijo.. Uradi to. Šta misliš da radiš, dođavola? Zaboga.. -Skloni se
od njega, čoveče. Prestani, čoveče. Hajdemo. Gotov je. Pozovite lekara, idioti. Odmah! Hajde, moraš pobeći odavde. Pusti ga, Džone. Slušaj. Slušaj! Mogu da te izvučem
odavde. To sam već radio. Džeremi? Sve su odneli? Džeremi, slušaj me. Sve
ćemo pronaći. Svaku knjigu. Pogledaj me i reci nešto. Džeremi, slušaj.. Kad sam te prvi put ovde
videla uplašenog u mraku, imala sam osećaj da ćeš
izmeniti sve što znam. Možda, ovo nije pravo mesto
za nekog tako lepog. Ako pođeš sa mnom obećavam
da ću naći mesto koje jeste. Hajdemo. Donalde. Pustite ga da siđe, gđice
Kardvel. Ne želimo nevolje. Šta to dođavola radiš, Džesi? Pravu stvar. Ako ti to ne vidiš, Dag, molim te, molim te okreni glavu. Ne znam kako se to radi.
-Naravno da znaš, Dag. Okreni glavu. Ovako. Idemo. Ne možemo ostati
napolju po ovakvom vremenu. Gde ćete da ga odvedete, zaboga? Hajdemo, Dankane. Idi ti, Harli. Molim? -Gubi se odavde. Ne dam da se to desi, Dag.
Kršiš prokleti zakon. Lusi, Harli ovde.
-Rekao sam, idi. KAŽI, HARLI. Svi ste vi poludeli! Lusi. Lusi, Harli ovde. Treba mi
pojačanje u kući Ridovih. Pošalji dvoja kola. Džeremi. Puderu, hej? Ako ćeš da ideš bolje idi sad. Džeremi? Nije otišla na neko mesto. Vaša žena. -Šta? Osećao sam kad je umrla. Odmah, nestala je…svuda. “Postalo je neverovatno jasno
da je naša tehnologija nadvladala našu ljudskost.” Albert Ajnštajn. Gledam tebe i pomislim da će
jednog dana naša ljudskost stvarno nadvladati tehnologiju. Hej! Pudere!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *